Колико сам пута прошао градом
Као пустињом
У којој се гласови људи губе
Пред истином да те нема.
Нема места где није стигла
Моја нада да ћу те срести
Ни лика
У коме нисам очекивао твој лик
Не идем тамо где знам да јеси
Јер то је тврђава која те крије
Зидови од камена
Под којима бих вечито остао
Не, већ те тражим да те сретнем
Тумарајући улицама
Које су налик на моју душу
Јер их походиш и остављаш пусте
Да се у њима сретнем са собом.
15. март 2001.