Прими ову песму као букет ружа,
Или бонбоњеру, ил боцу парфема,
Свеједно јер рука која ти је пружа
До да грли тебе друге среће нема.
Прими ову песму као што се прима
Поклон што је могућ једино из срца
Кога плаве радост, крв и страсна плима,
А све само зато што крај тебе куца.
Почуј ове речи које кажу свашта
У китњастом реду, ватрено и течно,
А заправо уста, као испод плашта,
Само крију жељу да те љубе вечно.
И све што у поклон није могло стати
Познаћеш и стећи у тренима свима,
Јер ни ја сам нећу никад тачно знати
Колко још лепоте у љубави има...
3. септембар 1997.