Усред ноћи пусте на олтару храма
Достојно и мирно стоји Христа Распеће
Свуда наоколо влада густа тама
Само покрај Њега да завлада неће.
Ноћ је зимска, хладна, мраз се леден хвата
И ван и унутра прамен њен се креће,
Смрзава се ваздух тих уснулих сата
Само око Њега смрзнути се неће.
Сред студи и таме, свег заспалог света
Једна само светлост тиха, мирна блиста
Пружа се лагано са Распећа Христа.
Наговештај јутра свету она носи
Острво топлине и сјаја сред зиме
Светлости с Распећа Спасење је име.
7. новембар 1995.